10.07.2008.

Kondukterov zvižduk proparao je hladno badnje jutro.
„Krećemo!“
Para je počela šištati i vlak se pokrenuo. Gotovo svi učenici se vraćaju kući za Božić. Bilo je prijava čak i jutros. Lana je nađena mrtva u WC-u Plačljive Myrthle.
U kupeu sa mnom su: Lizz, Bella, Draco, Edward i Peter. Peter se počeo zaniamti sa Bellu.Vidjelo se to. A Bella je također trzala na njega. Bilo mi je drago. Možda se on i Draco pomire, iako im se Lizz i dalje obojici sviđa. Ona to, na njihovu nesreću, zna i iskorištava ih. Po mojem mišljenju jako bezobrazno od nje, ali oduvjek je takva. Lijek djeluje. Prisebna je, no, katkad jako zamišljena i tiha. Kao sada.
„Lizz, jesi dobro?“
„Što? Oh, da. Jesam, jesam. Zašto ne bi bila?“
Odgovara i nastavlja gledati kroz prozor. I sama se zagledam u isti prizor. Hogwarts je nestajao iza snježnih vrhunaca.
Opet se vraćam na Lizz. Promatram ju. Možda razmišlja o Lani. Tko ju je ubio. Iako je nije previše poznavala. Lana je bila Griffindor, a Lizz ih mrzi. Osim blizanaca. Naravno o Laninu ubojstvu svi raspravljaju. Nitko ne zna koji su tragovi smrti nađeni na njoj. Magični (Avada Kedavra) ili možda bezjački (pištolj, gušenje...). Hmmmm! Tko zna? Možda je Bella mogla saznati nešto od Snapea, ali ujutro je bilo prekasno.
U svom tom razmišljanju nisam ni primjetila Edwarda kako me gleda i smiješi se.
Krajevi prolaze kraj nas kao u usporenoj snimci. Put se čini dozlaboga dug. Došla je i gospođa sa slatkišima. Peter je kupio 2 lizike. Jednu za sebe, jednu za Bellu.
Počeli su se nazirati obrisi Londona. Iznad grada valjali su se sivi oblaci. Najednom sjevne munja. Jednom. Dvaput. Triput. Prolom oblaka. Grmi kao da će nebo eksplodirat. Duboki glas poziva. U što? U rat? Glupost. Zašto si tako glupa i paranoična Katie? Govorim samoj sebi. Kapi kiše počele su kliziti niz prozor, poput suza boli koje će uskoro doći. Počinju me peći oči. I meni suze žele van. Ne dopuštam im. Sad nije vrijeme za tugu. Trebam biti sretna. Vidjet ću Tomyja.Svoju obitelj.
Vlak koči. Usporavamo. Stajemo. Prva izlazim u hodnik. Učenici su presretni. Ponovno će vidjeti svoje obitelji i stare prijatelje, ako im je ikoji ostao. I ja jedva čekam povratak kući. Domu. Starom i novom. Radujem se Tedu, Andromedi i Tonks. Tomyju. Bellatrix i Rodolphusu. Kaky.
Prvi koji je došao do mene kad sma izašla iz vlaka bio je Tomy. Čvrsto sam ga zagrlila. Napokon. Nisam ga vidjela više od 3 mjeseca.
„Ej, sekice! Kako je prošao put?“
„O.K. Gdje su Ted, Andromeda i Tonks?“
„Stižu. Došli smo autom, ali nije bilo parkinga pa čekaju da se neki oslobodi. Doći će za koju minutu. Pozdravi se s frendovima. A ja idem po tvoj i Lizzin kovčeg.“
„Aha. Bella!“ viknula sam. Jedva sam ju našla u gužvi. „Ej, Belči! Moramo se propisno pozdraviti.“ smijem se.
„Ah, da. Naravno. Ali prije toga upoznaj moje i Romanine roditelje.“ govori mi i odvlači me do vrlo simpatičnog para srednjih godina. „Mama, tata ovo je Katie Isele Lestrange-Loasence (čita se: Lusns). Katie ovo su Teodor i Anette.“
„Drago mi je.“ pružam im ruku.
„Također. Bella rekla si Loasence? Tako ti se prezivala baka zar ne Katie?“ upita me Teodor.
Kimnem. „Da.“
Annette: Poznavali smo ju. Lisa Loasence. Veoma draga žena.
Bella: Cool.
Ja: Zbilja? Htjela bih više čuti o tome. Bilo bi mi drago da u nedjelju dođete na ručak kod moje tete i tetka.“
Teodor: Rado ćemo doći.
Ja: Super. Adresa je: London, Aleja zlatnih vukova br.23. Bella onda se vidimo vrlo skoro.
Bella: Nego šta.
Smije se i vragolasto mi namiguje.
Ja: Đenja gospodine i gospođo Black. Ćao Romana!
Požurujem do Petera. Vidim Lizz kako pomaže Tomyju. Pokušava ga oborit s nogu. Ne uspjeva joj. Moj buraz ne pada na takve. Smijem s eu sebi. Peter okreće glavu i gleda u njenom smjeru. Vrlo čeznutljivo.
„Ajde, ajde Peter. Nije ona jedina na svijetu. Bella je super. A vidim da se nešto događa između vas.“
„Ma..Znam.Vidimo se za 2 tjedna.“
„Da. Očekuj zanimljivi božićni poklon.“
„Jedva čekam.“
Zagrlili smo se, te kratko pozdravljam Draca i idem do blizanaca (Weasely?Kojih drugih?). Čekaju me kraj Rona i Ginny. Gospodin i gospođa Weasley tegle njihoce kofere.
„Dobar dan!“ pozdravljam sve odjednom.
Gospođa W.: Bok, dušo! Kako si? Ron pomogni tati.
Ja: Dobro. Hvala.
George: Sad smo mi na redu.
Fred: Lijepo se provedi,
G: dobro odmori,
F: ne zaboravi nam poslat darove
G: i 10.1. budi na kolodvoru.
F: Ne želiš propustit taj dan. (namiguje mi)
G: No, sad dosta brbljanja. Umirem od gladi.
Nasmijali su se. Zagrlila sam ih i otišla do Edwarda. Čekao me kraj stupa zagonetno nasmiješen.
„Puno dečkiju pozdravljaš. Zanimljivo. Trebam se zabrinuti?“
„Ne. Svi su mis amo prijatelji i uostalom nisma nimfomanka.“
„Zbilja? Rekao bih da bi mogla bit, ali ako ti tako kažeš..“
„Daj daj daj. Ne zezaj. Upoznat ću te s Tomyjem i ostalima.“ Dolazimo do mojih.
„Edward ovo su: Ted, Andromeda, Tonks i Tomy. Ljudi ovo je Edward.“
Učinilo mi se kao da se on i Tomy poznaju, ali bit će da umišljam. Edward je sve očarao. Svojim šarmom i simpatičnom neobičnošću.
Kraj mene se stvorila Lizzie.
„Mislim da bi trebali krenut.“ zaključuje.
„Slažem se. Edwarde još jednom, bilo mi je drago.“ reče Ted.
Lagano smo se pokupili.

***

„Simpatičan momak.“ govori Ted u autu.
„Zbilja jest.“ smije se Lizz.
„I Katie jel...“ nakašljala se Tonks.
Ja: Tonks ne izazivaj..Kako ti i Remus?
Tonks: Ide, ide.
Ja: Dijete na putu, ha?
Andromeda: Ne budi prosta Katie!
Ja: Šta? Pa nisam niš rekla.
Tonks: Još nije, al' kad bude bit' ćeš prva koja će saznat.
Ja: I ja mislim.

***

Jedva sam dočekala da vidim ona dvokrilna hrastova vrata i zakoračim u zeleni hodnik pun šarenog cvijeća. Već na pragu se osjeća toplina i ljubav koju pruža ova kuća.
„Lizzie za mnom.“
Povela sam ju na 2.kat u moju sobu. Već je spremna za obje. Lizz gleda kroz prozor u bjelinu.
„Lijep pogled.“
„Lijepši je u proljeće i ljeto. Kad je sve zeleno.“
„Kao hodnik?“ nasmijala se.
„Da, kao hodnik. Još lijepše. Doći ćeš i onda pa ćeš vidjeti.“
„O.K. Super.“ Bacila se na krevet.
„Hej! Kako znaš da je tvoj?“
„Moj sigurno ne bi bio zelen.“
„Ah, opet glumiš darkericu. Budi malo otvorenija i za druge boje. I one su lijepe.
„Cure, siđite! Večera!“ Andromeda je extra brza.

***

Poslije večere toplo smo se obukle i izašle van. Pada snijeg. Ispružujem dlan. Pahuljice se pretvaraju u kapi. Prema nama, točnije rečeno prema meni, počela je trčati djevojka smeđe kose. Iz sveg je glasa vikala:
„Katie! Katie!“
Došavši do mene čvrsto me zagrli.
„Ej, Kaky! Lakše malo. Slomit ćeš mi kosti.“
Nasmije se. „Ej!Vratila si se.“
„Jesam kao što vidiš. Da te upoznam s nekim. (lol) Ovo je Elisabeth, tj. Lizzie. Lizz ovo je Karla tj. Kaky.“
L: Drago mi je.
K: Također. I kako si? Zašto mi nisi napsiala pismo? Ima koji zgodni dečko koji ti muti misli, a?
Ja: Polako. Dobro sam. Nisam imala vremena za slati pisma. Sorry! Ubuduće budem, obećajem! I nema takvog dečka. Ima ih zgodnih naravno, ali ništa posebno.
L: Laže. Skoro je bilo nešto s Georgeom, a sad nešto muti s Edwardom.
K: George? Edward? Uuuuu. Već mi se sviđaju. Opiši mi ih. I oću sve sočne detalje. (namigne mi, a ja se smijem)
Ja: O.K. Vi uživajte u tračanju, a ja idem malo prošetat.

***

Hoda, praznim bijelim ulicama. Spušta se noć. Crnilo prekriva sve kutke. Snijeg sjaji pod mjesečevom svjetlošću. Iza zavjesa lelujaju se sjene. Kroz otvoreni prozor trešti muzika. U jednom dvorištu se slavi. U kuću do te doleze baka i djed. Unuci puni sreće trče u njihov zagrljaj. Kraj mene projuruje crni auto. Snijeg pada još više. Pojavljuju se ljudi. Obitelji, parovi, prijatelji. Prolaze kraj mene. Sretna sam, ali nešto fali.
Netko, u žutom Porscheu, staje kraj mene. Otvaraju se vrata.
„Ulazi!“ govori muški glas.
Zašto ne? Kažem samoj sebi. U slučaju napada iskoristit ću čarolije.
Ulaim i zatvaram vrata.
„Kamo idemo?“ upitam mladića koji sjedi za volanom. Raspuštena duga kosa pada mu prkeo ramena.
„Vidjet ćeš.“



Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!



Evo ga! Post ste dugo čekali znam. Oprostite, ali nisam stigla. Škola itd. Odsada pišem češće. Post će dolazit svaki tjedan ili svaka dva tjedna.
Nadam da nije loš kao što je po mojem mišljenju.
Imam još jednu obavijest i jedno pitanje.
Prvo obavijest: Ne znam da li znate, ali danas je moja prva godišnjica pisanja bloga o Katie. Nema baš mnogo nastavaka, ali ja sam zadovoljna.
A sad pitanje: Mislite da trebam promjenit dizajn?
Stavit ću anketu sa strane u box pa glasajte i ako imate prijedlog koji dizajn da stavim napišite u komentarima.



Puno vas voli KatieIsele!

P.S.Nadam se da sam sve obavijestila o postu.Ako nisam oprostite.