27.07.2007.

Trčala sam sva oblivena suzama. Svjetlost više nije prodirala kroz krošnje. Bila sam sigurna da pad noć. Bila sam izgubljena. Nisam ni gledala kuda trčima. Stala sam. Ne znam ni gdje završava ova šuma, možda čak prelazi granice škole. Nikad o tome nisam razmišljala. Nisam imala zašto, ali sada... Žao mi je zbog toga, jer ne znam odgovor.
Sjetila sam se razočarenja. Lys. Od svih baš ona. Bila mi je super, sjetila sam se njenih riječi.: "Znaš bilo bi super da si u Slytherinima. Uklopila bi se.". Razočarenje koje sam osjećala potisnula je golema tuga. Sjećanje na Georga bilo je bolno. Zašto? Pitala sam se. Trebalo je biti jednostavno, a sada se sve zakompliciralo.
Odlučila sam. Vratit ću se natrag, neću ići dalje u šumu, zaboravit ću Georga i Lys... Ali ne tako brzo. Ponovno sam zaplakala i sjela na kamen.
"Katie! Katie!" čula sam glas kako me doziva. "Katie!" Bila je to Magy.
"Magy?!" viknula sam.
"Da. Ja sam. Dolazim." glas mi se približavao i napokon je došla do mene. "Oh, Katie!" uzdahnula je, sjela kraj mene i zagrlila me. "Tako mi je žao!" rekla je.
"Ma.....dobro.... Bit ću.......dobro.......Valjd..a.", a onda je iz mene poteklo sve što sam osjećala. Magy mi je rekla nešto što nisam očekivala:
"Katie. Ja ti ne mogu reć da će sve biti u redu, da će sve biti dobro, čak ni da znam kako ti je. Jer ne znam. Ali znam jedno. Morat ćeš krenut dalje. I da, znam! bit će teško, ali znaj uvijek ću biti uz tebe. Nećeš biti sam. Obećajem ti."
"Magy. Ti si mi stvarno frendica. Ti me razumiješ, mislim razumiju i drugi, ali ti na drugi način. I krenut ću naprijed. Znaš moju mantru: 'Ja to mogu! Ja to hoću! Ja to želim! Ja ću to napravit!' " rekla sam joj.
"Dobro onda" rekla je i lagano se nasmiješila. "Bolje da krenemo u školu, tražit će nas, a i mrak se spušta."
Digle smo se i krenule, ali najednom su nas počeli okruživat...smrtonoše. Bilo ih je desetak, a jedna osoba je istupila. Magy me primila za ruku i prestrašeno pogledala.

NASTAVIT ĆE SE!

25.07.2007.

"Katie! Daj se budi već jednom!" iznervirano mi je govorila Holly. "Katie! Po stoti put, diži se. Zakasnit ćemo na nastavu."
"O, ne!" jauknula sam i pokrila glavu jastukom. "Opet ponedjeljak. Vikend je mogao potrajat malo duže. Ipak, šta se može. A gdje su ostale?" pitala sam.
"Već su otišle, rekle su da dođemo za njima." odgovorila mi je Holly oblačeći se.
Brzo sam navukla školsku odoru i krenule smo trčeći. Ušle smo u učionicu taman na zvono. Cijeli dan mi se spavalo. Došao je i ručak.
"Katie, oćeš?" pitala je Anna i značajno me pogledala.
"A, da." počela sam. "Pa, kao što ste već i pretpostavile, sviđa mi se George!" rekla sam Dani, Lani, Holly i Miki koje su sjedile pored mene. Miki je prva počela:
"Vidjele smo mi neku iskru između vas dvoje. Hehe." nasmijala se. Sve su imale super komentare i bilo mi je stvarno drago što imam takve super prijateljice. Poslije ručka imali smo još samo Aritmanciju, pa smo poslije krenuli u perivoj, kraj jezera pisat zadaću. Vrijeme je bilo super. Imala sam dojam da mi ništa ne može pokvariti dan, no prevarila sam se. Grdno. Oko 7 navečer kad smo se vraćali iz perivoja (Dana, Lana, Anna i ja) išle smo hodnikom do naše društvene, no, dvije osobe ispriječile su nam se na putu. George i netko koga sam najmanje očekivala, a najmanje u poljubcu. Nisam mogla vjerovati. To nije istina.
"Lys!" vrisnula sam. "Kako si mogla? Mislila sam da smo prijateljice. Dobro znaš da mi se George sviđa. Svi to znaju. Mrzim te! Furnuculus!" zaderala sam se i ružni prištevi su joj počeli iskakat po licu, dok su meni niz lice curile krupne suze boli, bijesa, razočarenja.
"George! Što to radiš? Mislio sam da si rekao da ti se sviđa Katie." došao je i Fred.
"Katie. Nije ono što misliš. Ja..." počela je Lys i stala, i ona je plakala.
"Stvarno si me razočarala." rekla sam joj i počela trčati.
"Katie! Katie!" čula sam glasove kako me dozivaju. Nisam se okretala. Izašla sam iz dvorca i zašla u Zabranjenu šumu...

NASTAVIT ĆE SE!

P.S. Sorryte šta nisam prije napisala post, ali nisam imala inspiraciju. Magy sorry kaj te još nisam spomenula makar sam te stavila u likove. Ne brini. Imam ja nešto spremno i za tebe.

21.07.2007.

Evo ljudi nisam mogla da ne napišem post. Danas sam kupila knjigu, nisam je još pročitala, ali reći ću vam ono kaj znam:
-Harry ne umre
-Harry i Ginny se ožene
-imaju troje djece: James, Albus Severus i Lily
-Ron i Hermiona se ožene
-imaju dvoje djece: Rose i Hugo
-Draco Malfoy ima sina: Scorpius

Uglavnom to vam je zasad to. Kada pročitam više stavit ću novi post.

Do tada uživajte u čitanju knjige.

14.07.2007.

Bila sam u kući. Nimalo svjetla, ali njegove uči krijesile su se u tami. Nije bio sam. Netko je upalio baklju. Dvoje ljudi je stajalo sa strane. Smiješili su se, on je opet pričao, a ja ga nisam čula. Pogledala sam ga, ali pogled mi se vratio na ono dvoje ljudi. Shvatila sam tko su i...
"Katie! Katie!" netko me drmao. Bila je to Anna. Oko kreveta su bile i Lana, Dana i Holly. Bile su prestrašene. Barem im je izraz lica bio takav.
"Što se dogodilo?" pitala me Holly.
"Ništa. Ružno sam sanjala." spustila sam glavu, ali ne toliko da ne uspijem pogledati Annu.
"Da samo znaš kako si nas prestrašila. Samo si najednom zavrištala." rekla je Dana. Lana je šutila, ali ne znam dali mi se to učinilo ili me nekako sumnjičavo gledala.
"Mogle bi nastavit spavat. Još nije ni šest sati" rekla je Anna. Dala mi je znak. Leći ćemo i pravit se da spavamo, a kad njih tri zaspu iskrast ćemo se. I prije smo to često činile.
Zacijelo sam i ja zadrijemala. Anna me lagano prodrmala. Vidjela sam da je došlo 6 i 15.
"Idemo." promrmljala je. Potiho smo uzele svoje stvari i i izašle iz spavaone. Presvukle smo se u društvenoj. Nikog nije bilo. Bila je potpuno prazna. Morala sam.
"Anna." zaustavila sam je na izlasku iz društvene. "Moram ti puno toga reći" naglasila sam puno, jer doista, možda su bile samo tri stvari, ali bile su zaista velike.
"O.K." prošaptala je. "Idemo u učionicu od Čarolija. Kada smo došle tiho smo zatvorile vrata.
"U redu. Reci."
Sjele smo.
"Prvo nisam ti rekla što ja zapravo mislim o onom snu. Mislim da je onaj čovjek Gospodar tame. Ne znam zašto, ali imam taj osjećaj. Nemoj se ljutit. Bojala sam se da ćeš mislit da sam glupa." potišteno sam joj rekla i zagledala se u pod.
"Nikada to ne bi pomislila. I bez brige ne ljutim se." rekla je i zagrlila me. "Ima još, jelda?"
"Da. Drugo je da se san promijenio. I dalje sam u onoj kući, no netko je upaljio baklju. Voldemort nije sam. Tamo su još dvoje ljudi. Prepoznala sam ih. Zato sam i zavrištala." zastala sam. "To su moji roditelji. Uvijek bi ih prepoznala. Imam samo nekoliko njihovih slika, ali vidjela sam ih i u novinama."
Anna je šutila. Nakon nekoliko minuta je progovorila:
"Ne znam što bih rekla. Mislim da bi to trebale za sad ostavit po strani. Ima još nešto."
"Da. Pa vi ste već i same to pretpostavile, ali bilo bi fer od mene da ti i sam kažem. Sviđa mi se.....George." rekla sam i zacrvenila se.
Anna se nasmijala. "Znale smo! Ali mislim da bi trebala reć i Dani i Lani. Znaš?"
"O.K. I mislila sam im reći." začule smo šum. Vrata su se otvorila. Gospođa Norris. Filcheva mačka. Nije dobro. "Brže. Bjež'mo" rekla sam i potrčale smo. Nismo ni gledale kuda idemo, a onda smo se našle na stepenicama za Astronomsku kulu. Nastavile smo, jer smo čule Filcha iza nas. Došle smo do vrha.
"Kuda sad? Nemamo kamo" rekla je Anna. Najednom sam se osjetila čudno. Pogledala sam ispod i otkrila. To nisam bila ja, to je bio feniks. Ja sam bila feniks. Od zaprepaštenja gotovo sam pala, ali onda sam zamahnula krilima. Bilo je super. Odmah sam se vratila na vrh Astronomske kule. Anna me je primila za rep i poletjela sam. Odletjela sam do perivoja. Preobrazila sam se natrag.
To je bilo super. Bravo! Uspjela si. Ti si animagus." veselo je cičala Anna.
"Znam. Idemo sad brže u dvorac. Filch će poluditi, jer smo mu pobjegle." Potrčale smo i dahčući ušle u društvenu. I dalje je bila prazna.
"Uh. Ovo je bilo gusto." rekla sam.
"Zbilja je. Ali bilo je i zabavno." složila se Anna sa mnom i nasmijala.

12.07.2007.

Otvorila sam oči. Subota. Napokon odmor. Ležala sam gledajući plafon. Prepustila sam se sanjaranju. George. Da, priznajem, zagolicao mi je misli. Nasmješila sam se pri pomisli na njega.
"Dobro, što ti čekaš?! Pismenu molbu?!" ušla je Lana, a za njom Anna, i prekinula moje sanjarenje.
"Pa doći ću!" iznervirano sam odgovorila.
"Oho! Nešto smo ljuti jutros. Da nisam prekinula nečije sanjarenje" pogodila je točno u živac Lana.
Odmah se javila Anna:
"Znaš, Fred mi je sad rekao nešto, hmmmmm. Ne znam, kako bi ti to rekla..."
"O.K. Dosta. ne želim znati!"
"A, ne?" smijala se.
"Šteta, mislile smo da će te zanimati" glumila je Lana tugu.
"Ne. Ne zanima me." rekla sam.
"Pa dobro onda. Predajem se." rekla je veselo Lana.
"Što ćemo danas radit?" pitala je Anna dok su joj se oči sjajile. Znala sam da su joj na pameti kojekakve spačke.
"Ne znam. Planirala sam poslat pismo Tomyju, ali to ću kasnije. Mogle bi do jezera. Šta vi mislite?"
"Može. Odlična ideja, a mogle bi i malo plivat! Idem reći Fredu. Vjerojatno će ići i on, i George" Anna mi je namigivala i krenula van.
"Anna!" viknula sam glumeći ljutnju.
Sve tri smo se nasmijale. Anna je otvarala vrata, no, i netko drugi ih je otvarao.
"Ajoj", "Auč" čule smo Lana i ja.
"Isuse! Sorry" Nisam gledala." ispričavala se Dana, ulazivši unutra.
"Ma, nema veze" govorila je Anna "Ja isto žurim. Usput, ideš s nama do jezera nakupanje kasnije?"
"Može" rekla je Dana, a Anna je već jurila dalje.
"Ej, cure tražila sam vas" rekla je Dana i bacila se na moj krevet.
"A, zašto?" upitala sam ja sumnjivo.
"Paaaaaaaa..." otezala je Dana.
"Nemoj mi i ti reć. Ima veze s Fredom i Georgom." rekla sam mrko.
"Aha. Kako si znala? Nije važno. Dakle..." brzala je i počela pričat.
"Ne, ne, ne. Ne želim znati. Idemo na doručak. Samo da se obučem." rekla sam ja brzo navlačeči traperice i oblačeći majicu. "Idemo."
Izašle smo iz društvene i krenule u Veliku dvoranu. Na doručku nije bilo ništa zanimljino, osim šta su me Dana i Lana i dalje zezale da Georga i Anna je dojurila s odgovorom:
"Fred.....je...rekao....... uh...." počela je govoriti bez daha.
"Polako. Čekaj malo. Sjedni, odmori. Kuda žuriš? Imamo sve vrijeme svijeta." šalila sam se ja. Popila je gutljaj vode i počela:
"Ovako. Fred je rekao da i on i George mogu. Dogovorili smo se da ćemo se nać u društvenoj u 1."
"O.K. Ja sad idem napisat pismo Tomyju. Bez brige. Neću kasnit." rekla sam.
"O.K." zajednički su odgovorile. "Reci da smo ga pozdravile"
Otišla sam natrag u spavaonicu. Uzela sam pergament i počela pisati:

Dragi Tomy,

nadam se da je kod tebe sve u redu. Kako je u Francuskoj? Meni je prvi tjedan prošao odlično. Profesori nisu previše gnjavili i nismo dobili puno zadaća. Pozdravljaju te Anna, Lara i Dana. Danas ćemo ići do jezera i zabavljati se. Javit ću ti se idući tjedan, ako bude nešto zanimljivo.

Puno te voli,
tvoja seka Katie.

Završila sam pismo, zapečatila ga i krenula u sovinjak. Tamo me dočekala Hana. Pogladila sam je.
"Evo, odnesi ovo Tomyju." rekla sam joj i dala joj pismo. Tiho je huknula i odletjela. Gledala sam je kako postaje sitna točkica i nestaje u daljini. E kad bi barem ja mogla tako nekud odletjeti. Bilo bi predivno. Ona ima toliku slobodu. Odlučila sam, postat ću animagus.
***
U 1 sam došla u društvenu. Cijela škvadra je već bila tamo. Pridružio nam se i Ron. Vidjela sam kako gleda Annu. Bit će nešto. Pomislila sam.
Krenuli smo. Putem sam vidjela Lys i pozvala je da nam se pridruži. Rekla je da će doći za pola sata.
Došli smo do jezera. Bilo je ludilo. Skakali smo, prskali se. Uživali smo kao mala djeca. Bilo je super. U društvenu smo se vratili u 7. Onda smo se još zabavljali. Fred i George su izvodili razne trikove i gluposti. Bože, stvarno su zakon. Rekla sam Anni za svoju odluku da postanem animagus.
"Pa, to je super" rekla mi je oduševljeno. "Pomoći ću ti. Evo, možemo već sutra počet."
"O.K. Sutra počinjemo." nasmijala sam se.
Onda smo zajedno krenule na spavanje, dok se društvena polako praznila.

11.07.2007.

Probudila sam se. Opet sam sanjala onaj san. Bila sam zatočena u kući. Kući bez prozora, bez svjetla. Njegove oči sjajile su se u tami i gledale me kao što zvijer gleda svoj plijen. Govorio je, no nisam čula njegove riječi. Dignuo se, došao bliže. Nisam mogla disati. Najednom se došavši do mene rasplinuo i ugledala sam crveno-zlatne baldahine oko svog kreveta. Anna i druge cure su još spavale. Pogledala sam na sat i vidjela da je tek šest sati. Nisam više mogla spavati. Taj san me toliko mučio. Kad bi bar znala što znači. Razgovarala sam s Annom o njemu već stotinu puta, no, nismo otkrile njegovo značenje. Odlučila sam da ju neću buditi. Tiho sam se krenula obući. Pogledala sam na raspored i vidjela da danas imam Aritmanciju, OOMS, Napitke i Skrb.
Krenula sam prošetati do jezera. Kiša je padala cijelu noć i nad šumom je bila magla. Nije bilo nikakvih zvukova. Sve je bilo tiho, mirno i spokojno. Sjela sam kraj jezera. Nije moguće da onaj san znači ono što mislim. Bojala sam se to reći Anni. Mislila bi da sam paranoična. Istina je, da mislim da sanjam Onoga-Čije-Se-Ime-Ne-Smije-Izgovoriti. Ne znam zašto. Njegove oči su tako hladne i...
Čula sam korake. Okrenula sam se. Bila je to Anna.
"Zašto ne spavaš?" pitala je
"Ne mogu"
"Opet si ga sanjala?" upitala me i sjela kraj mene.
"Da. Kako znaš?"
"Mrmljala si i okretala se. Želiš pričati o tome?"
"Ne. Željela bih biti malo sama."
"Razumijem. Vidimo se na doručku." digla se i krenula prema školi, no nakon nekoliko metara se zaustavi.
"I da, skoro sam ti zaboravila reći, George te pozdravio, srela sam ga putem" rekla je zagonetno se smiješeći i otišla.
Znam da se brinula za mene i kao da je slutila da joj nešto prešućujem. Ali nije mogla znati, nisam joj mogla reći. Ne još.
Oblaci su nestajali i sunce se pojavljivalo iza brda. Izgleda da će danas biti dobar dan. Krenula sam na doručak razmišljajući kako ipak nije sve tako crno.
***
Dan je bio super. Na Napitcima smo učili kako spraviti Amortentiu. Na skrbi smo učili testrale. Stvarno su cool. Znam da nije lijepo da ih vidiš jer to znači da si vidio nečiju smrt, ali svejedno. Nismo dobili zadaću iz Aritmancije i OOMS, ali iz Napitaka i Skrbi jesmo. Skrb sam već riješila, imali smo napisati 70 cm o testralima. Tipična zadaća za Skrb, uvijek imamo za opisivat, ali meni je to uvijek fora jer saznam toliko novog o nekim životinjama.
Društvena se opet ispraznila tek nakon ponoći. Anna i ja smo ostale zadnje.
"Obećaj mi da ćeš me probudit, ako opet budeš sanjala onaj san." počela je Anna.
"Bez brige, ali znaš da ga ne sanjam svaku večer" pokušavala sam se izvuć.
"Nisi mi obećala"
"Kako nisam?!"
"Rekla si mi 'Bez brige', to nije obećanje. Znam ja tebe, pokušavaš se izvući."
"O.K. O.K." govorila sam "Evo obećajem ti da ću te probudi."
"Hvala. Idemo?" rekla je veselo i digla se iz naslonjača.
"Da." kimnula sam smiješeći se i krenule smo zajedno u spavaonu.
No, ona nije znala da sam držala figu iza leđa kad sam joj dala obećanje. Jednostavno je nisam željela opterećivati. Znam, samu sam sebe lagala.
O, katkad je bila toliko naivna, ali duboko u sebi znala sam da mi vjeruje i bolilo me to što joj lažem.
Legla sam, gledajući kroz prozor u zvjezdanu noć. Zvijezde su blistale, a mjesec obasjavao nebo. Oči su mi se zatvarale i ja sam utonula u san.

10.07.2007.

Pa da vam kažem nešto o sebi. Moji roditelji su Bellatrix i Rodolphus Lestrange. Imam brata koji se zove Tomy, ali on ima 20 godina i živi u Francuskoj. Naravno svake ga godine posjećujem po više puta i sretna sam što imam takvog brata jer je zakon. Trenutno živim s tetom i tetkom pošto moje roditelje lovi Ministarstvo magije i aurori. Vjerojatno sad mislite da sam ja u Slytherinima, no nisam. Ja sam Griffindor i peta sam godina. Najdraži predmeti su mi Obrana od mračnih sila (OOMS) i Aritmancija. Moja nabolja prijateljica je Anna Potter, ona je kao i ja peta godina i super je. Patronus mi je jednorog. Idući put slijedi više. Vidimo se.

10.07.2007.

Hy! Ja sam Katie Lestrange i pisat ću vam o svom životu u Hogwartsu i okolici.