This is the day...or not?
„Ej!“ šapnuo je neki ženski glas i ta me osoba prodrmala. Otvorila sam oči. Prepoznala sam dugu crnu kosu koja je blistala na mjesečevoj svjetlosti. Bila je to Lizz.
„Je li sve u redu?“ upitala sam.
„Dođi sa mnom. Molim te, ali brzo.“ Dobacila mi je crnu trenirku i majicu. Brzo sam se presvukla i krenula za njom. Šunjale smo se po hodnicima kao lopovi, a zatim smo tiho izašle u perivoj. Išle smo uz dvorac do šume. Prošle smo nekoliko stabala, a onda je Lizz stala.
„Slušaj! Sanjala sam smrtonoše i čula smrtonosnu kletvu ovdje u šumi i nemam dobar osjećaj. Zato sam te zamolila da dođeš i ti.“
„O.K. Jesi sigurna da znaš put?“
„Aha. Samo budi što tiša.“
Išle smo lagano. Nismo palile štapiće. Valjda nam se ništa loše neće dogoditi. Grančice su pucale pod nama. Zapuhao je vjetrić. Lišće se dignulo u zrak i odmah spustilo. Već smo bile duboko u šumi kad smo začule vrisak. Dva. Tri. Požurile smo. Sada je već preraslo u agoniju.
„Ne! Nemojte molim vas!“ molio je plačući neki glas. Meni poznat. Opet vrištanje. Prišuljale smo se stablima i izvukle štapiće,no prekasno. Čuli smo riječi: „Avada kedavra“ i onda opet: „Avada kedavra“. Dvije osobe pale su mrtve. Vidjela sam im lica. Lagana svjetlost obasjala im je beživotne oči. Tuguu njihovim očima. Tugu koja im je bila u srcima. Suze su im se sjajile na blijedom licu. Miki i Lys. Miki... O ne! Lys... Suze su mi potekle kao potok. Zašto? Zašto?!?!?! Duša mi se lomila. Ubio ih je Avery. U meni je suknuo bijes.
„Avada kedavra!“ viknula sam s mržnjom. Pao je kao pokošen. Bez vriska. Ništa. Oči su mu bile prazne. Smrtonoše su se šokirali, ali njih dva viknula su „Omami“ i Lizz i ja ostale smo u njihovim šakama.
***
Otvorila sam oči. Ništa nisam vidjela. Bilo mi je hladno. Zadrhtala sam. Nakon minute čula sam šumove i pokušala otkriti otkud dolaze. Kraj mene je prošlo nešto maleno. Možda miš. Nadam se da je samo to.
„Lizz! Lizz! Jesi tu?“ tiho sa upitala i digla se. Nije bilo ni tračka svjetla.
„Tu sam!“ odgovorila je s drugog kraja prostorije. Došla sam do tamo. Pipala sma po zidu i našla rešetke. Mali otvor. Za u drugu prostoriju. Ili tamnicu. Začula sam vrisak. Negdje iznad nas. Lizz je glasno uzela zrak i primila me za ruku.
„Sve će biti u redu.“ Pokušala sam utješiti i nju, ali i samu sebe. Nije odgovorila. Sjedile smo 2, 3 sata. Ni same nismo znale koliko. Bilo je jako hladno. Opet smo čule vrištanje.
***
Začule smo okretanje ključa. Vrata su sablasno zaškripala. U prostoriju je ušao tračak svjetla. Do mene je došao Yaxley.
„Slijedi me. I ne pomišljaj na ništa.“ Zaprijetio mi je. Izašla sam iz te prostorije, a on za mnom. Okrenula sam glavu. Lucius je odvodio Lizz, ali u drugom smjeru.
„Kreni!“ zaškrgutao je zubima Yaxley.
Išla sam hodnikom. Putem se na zidu našla pokoja baklja. Došli smo do uskih i zavojitih stepenica. Penjali smo se u neku kulu. Došla sam do hrastovih vrata na kojima je bila zmija. Sad sam znala gdje smo. U sjedištu smrtonoša. Otvorila sam vrata i ušla. U kaminu je gorjela vatra. Kroz jedan od dva prozora vidjela sam da je vani noć.
„Dobra večer, Helena!“ čula sam glas Gospodara tame.
„Kako ste me to nazvali, oprostite, molim?!“ zadržala sam pristojnost.
„Helena. Tvoje drugo ime. Tvoje ime u našem savezu.“ Odgovorio je.
„Kakvom savezu? Ne sjećam se nikakvog ugovora o biločemu.“ Podrugljivo sam rekla.
„O tome ćemo kasnije. Ubila si Averyja. On je bio vrlo dobar smrtonoša.“
„Ubio je moje prijateljice. Ja ću ubiti svakog tko takne moju obitelj ili prijatelje.“ U očima mi je zabljesnuo sjaj.
„Jasno. Ljubav. Mnogi govore da ne znam šta je to, ali varaju se. Jer ja znam možda i bolje nego drugi.“
„Nije da me to zanima.“
„Naravno. Želiš znati tko je vrištao?“ pogledao me crvenim očima. Šutila sam. „Vaša prijateljica Magy. Ili da ju nazovem Marionette. Članica Reda feniksa. Pratila je tebe i Holly (očito drugo ime od Lizz). Trebale su joj informacije. Nije još naučila pravilno špijunirati.“
Trznuo mi se mišić na licu. Primjetio je to.
„Iznenađena?“
„Ne znam. Možda... Nisam očekivala.“
„Dobra je prijateljica, zar ne? Sve je bila varka. Žao mi je Helena. Idi se odmoriti. Kroz ona vrata.“ Pokazao je na vrata zlatne boje, a odmah do njih bijahu druga vrata potpuno crna. Sjetila sam se riječi pjesme od Guns 'n' rosesa „Right next door to hell“
Right next door to hell
Why don't you write a letter to me yeah
I said I'm right next door to hell
An so many eyes are on me
Right next door to hell
I got nowhere else to be
Right next door to hell
Feels like the walls are closing in on me
Došla sam do vrata i primila kvaku, te otvorila vrata. Zabljesnula me svjetlost, a onda je sve bilo kao i prije. Unutra je bila Bella. Na krevetu u sredini ležao je moj otac.
„Oprosti! Moram uvijek provjerit.“ Ispričala mi se mama.
„Sve u redu. Naučit ćeš me tu čaroliju?“ upitala sam i prišla bliže lagano se smješkajući.
„Naravno. Ali neki drugi put.“
„Katie...“ progovorio je moj otac i raširio ruke. Prišla sam i zagrlila ga.
„Elizabeth je u sobi prijeko.“
Ušla sam u drugu sobu.
„Katie!“ rekla je i zagrlila me. „Skoro sam umrla od straha kad me Lucius odveo.“ Zastala je i sjele smo na kauč. Bila sam opuštenija. „Razgovarala sam s tvojom majkom. I ja trebam postati smrtonoša. U školu se vraćamo sutra. Ona akcija nije bila, ali bit će sutra. Glumit ćemo da smo imale neku tešku i zaraznu bolesti da nas zato nije bilo.“ Brzo je nabrajala.
„O.K.“ odgovorila sam. „All clear.“
***
Ručale smo i istuširale se. U 7 (navečer) sjeli smo za stol: Bellatrix, Rodolphus, Lucius, Yaxley, Narcissa, Gospodar tame, Lizzie i ja. Na čelu je bio Gospodar tame. Nasred stola stajala je svijeća. Sve oči bile su uprte u njega. Vatra u kaminu tiho je pucketala. Tišina je bila gotovo opipljiva.
Gospodar tame: „Možemo počet. Odlučio sam da Holly i Helena ne postanu smrtonoše po standardnom procesu. One će biti smrtonoše bez znaka. Otkrili bi ih. Tamni znamen doći će na vas kad završite školu. Naravno bit ću pristojan i pitati vas. Želite li vi Holly i Helena biti smrtonoše?“
„Želimo.“rekle smo jednoglasno.
Gospodar tame: „Onda smo to riješili. Vas dvije možete na spavanje. Krećete u 6 i 30. Dobit ćete naredbu što morate napravit, i neke potrebne stvari. Za Marionette ne brinite. Ujutro ćete sve saznati.“
Dignule smo se i izašle. Ispratilo nas je 6 pari očiju. Došle smo do sobe, kroz puste hodnike, i svalile se svaka na svoj krevet.
„Lizz?“
„Da?“
„Mogu te i dalje zvati tako?“
„Da.“
Pauza je trajala nekoliko minuta.
„Lizz?“
„Da?“
„Bit će zabavno.“
„To sigurno.“ Odgovorila je, te smo se nasmijale. Oh, kako je lijepo imati dobru prijateljicu.
evo. nadam se da ste zadovoljni. dok sam pisala činilo mi se ok. valjda je i vama dobro. velika pusa!
p.s. iščekujte idući post je rće biti zanimljivo bar ja mislim tako.
New day. New hope.
Bilo je podne kad sam se propudila. U spavaoni nije bilo nikog. Svi su me se klonili. Čak i Aicha. Očito su mislili da sam nezasluženo u njihovu domu. Amber nisam vidjela. Čula sam da je morala hitno doma jer joj se otac teško razbolio. Obukla sam se i otišla u perivoj. Nije bilo previše toplo. Sjela sam uz jezero. Vidjela sam svoj odraz u vodi. Bila sam blijeda. Bez imalo kapi krvi u licu. Odjednom sam začula smijeh. Okrenula sam se i vidjela sestre blizanke. Znala sam da su blizanke jer makar je jedna imala kratku raščupanu kosu, a druga dugu ravnu kosu osjećala sam njihovu povezanost. Došle su do mene.
„Bok! Nismo se upoznale.“ rekla je ona kratke kose.
„Ja sam Agi Luna, a ona Ponči Tonks.“ predstavila ih je druga.
„Prezivamo se Grey.“
„Bok! Katie Helena Lestrange. Koji ste dom?“ upitala sam ih.
„Ja sam Griffindor, a Agi Ravenclaw. Ideš na ručak?“
„Aha.“
Pričale smo sve do velike dvorane. Svaka smo krenule za svoj stol. Nije bilo mjesta nego do Draca pa sam sjela kraj njega.
„O! Nova u našem domu.“ posprdno je rekao. „I? Je ti Aicha već počela pričati o tome kako je ona kraljica perverzija, kako je njabolja, kako ju dečki obožavaju, ni jedna cura nije joj ni do koljena?“
„Ona to nikad ne bi govorila.“
„Vjeruj mi govorila bi i govori. Takva je. Samo što to govori jedino Slytherinkama. Nitko ju ne voli. Sve cure te se klone zbog nje. Mrzi te jer si zaokupila toliku pozornost. A što se tiče tvoje „najbolje“ prijateljice Anne. Njih dvije su protiv tebe. Stalno ti govore iza leđa. One su si najbolje. Nego da prijeđemo na lijepše teme. Jesi upoznala Lizz? I Petera?“
„Samo Petera.“
„Dođi onda da te upoznam s Lizz.“ krenula sam za njim do djevojke moje visine, kose crne kao ugljen, u trapericama i kričavozelenoj majici.
„Bok! Ja sam Katie.“ Pružila sam joj ruku, a ona je orihvatila.
„Haj! Ja sam Elisabeth. Ali zovi me Lizz.“
„O.K.“ nasmiješila sam se.
Kasnije sam saznala više o njoj. Pola je godine starija od mene i isto je 5. godina. Nema braću ni sestre. Roditelji su joj nestali i živi kod bake i djede, Winone i Johna Gorka. Preziva se Black. Zabavna je, draga, druželjubiva i nadasve dobra. Najbolji prijatelj joj je Peter. On je nov. Dolazi iz škole Daylight. Veoma je simpatičan. A i Draco. Ne znam da li je ono šta kaže za Aichu istina, ali o.k. je. Zaključila sam da će u mom životu biti mnogo promjena. Već su počele. Stekla sam nove prijatelje, ali odvojila se od starih.
Navečer oko 7 sati dobila sam pismo. Zapravo u muškoj spavaoni bili smo: Draco, Peter, Lizz i ja, a ispred mene se najednom pojavio kućni vilenjak Mambu.
„Gospodarice Katie! Dobili ste pismo od...“ zastao je nepovjerljivo gledajući prema drugima.
„Slobodno reci.“
„Od gospodarice Bellatrix. Evo, izvolite!“ završio je, predao mi pismo i nestao uz sitan puk. Otvorila sma pismo i pročitala ga naglas.
Draga moja,
Ako ti May toliko znači, a vidim da da ond aću se pobrinut da ju ne izbace. Za Dumbledorea ne brini. Bliži mu se kraj. Molim te sutra navečer poslije 6, ti i svi oni koji su ti važni, budite u svojoj društvenoj. Obavezno!
Bella!
Završila sam. Nije mi bilo jasno baš previše.
P: Kako to misli Dumbledoru se bliži kraj?
E: I šta će to biti sutra?
Ja: Nemam pojma. Za oboje.
Draco je šutio.
„Ti znaš zar ne?“ upitala ga je Elisabeth.
„Ne mogu reć. Ali napravit ćemo ono što je tvoja majka rekla. Meni su rekli samo u slučaju da bude potrebno da te silom odvedem. Ne smijemo ostati tamo.“
„Ali znaš šta će biti?“ upitala sam ja.
„Možda.“ neodređeno je odgovorila.
Pogledala sam kroz prozor. Mrak je već pao. Lizz je sjela na pod i zaklopila oči. Draco je bio zabrinut. Dok, Peter... Peter je sjedio na krevetu i gledao u pod. Sutra će biti svašta. Dobro ili loše vidjet ćemo. Pismo sam spalila da ga netko ne bi pročitao. Bila sam u krevetu do Lizzie. Zaspale smo brzo, a snovi, ni lijepi ni ružni taj miran san nisu remetili. Negdje udaljini čulo se zavijenje vuka.
Pain
Bilo bi super da slušate pjesmu dok čitate. Mislim da paše uz tekst.
Sjela sam i širom otvorila oči. Pogledala sam oko sebe. Čula sam korake i glasne glasove. Prepirali su se. Nekoliko mlađih i jedan stariji. Do mene je brzo došla madame Pomfrey. Tak sam onda shvatila da sam u bolnici. Nije mi bilo jasno.
"Ah! Probudila si se. Izvoli! Doručak." rekla je nasmiješeno i dodala mi doručak. Dobila sam 3 pržene kobasice, paradajza, paprike, kruha i čašu nečega šta nikad u životu nisam vidjela. Taman sam htjela upitati šta je to kad je unutra banuo Dumbledore i viknuo:
"Dobro! Dobro! Kasnije!" i zalupio vratima ispred Georga, Anne, Lane, Amber i nekog nepoznatog dečka smeđe kuštrave kose.
D: Madame... Molim vas ostavite me nasamo s gospođicom Lestrange.
M:Naravno, profesore Dumbledore! Ionako već danas može izać iz bolnice. – rekla je i otišla.
Dumbledore je sjeo na rub kreveta.
„Siguran sam da imate mnogo pitanja, ali ću vas zamoliti da ih sačuvateza kasnije. Uostalom vjerojatno ćete dobiti odgovore u ovom šta ću vam sada reći.“
„U redu.“ Rekla sam pomalo strepeći.
„Dakle! Vi znate što se zadnjih dan-dva događalo u vašem životu.“ kimnula sam „A znam i ja.“ stao je čekajući da mi njegove riječi dopru do mozga. Problijedila sam.
„Da. Ne znam u potpunosti i točno sve, ali znam činjenice i ono glavno. Vidite! Znao sam da se nešto čudno događalo oko vas i odlučio sam saznati što je bilo u šumi. Vjerojatno znate što je veritaserum.“ znakovito me pogledao, a ja sam zaprepašteno udahnula.
„Gospođica May Stox nije mogla reći laž. No, zato je nakon djelovanja napitka poludjela. Izvrjeđala me i razbila polovinu predmeta u mojem kabinetu, a zatim kao šećer na kraju pokušala me ureknuti. Kletvom „Cruciatius“. Bit će izbačena iz škole, osim, ako odgovornost za njezina djela ne prizna netko drugi.“
„To je ucjena.“
„Izbor je vaš. „ rekao je i izašao, a unutra su ušli, tj. trčeći do mene došli: George, Anna, Lana, Amber i još neki dečko.
George: Katie! Moramo razgovarati.
Lana: Jesi dobro?
Anna: Šta ti je reko profa?
Amber: Prisilio je May da mu kaže, nije namjerno. Onda je poludjela i ... I izbacit će je! I...
Unknowed boy: Bok!
„Polako ljudi!“ viknula sam. Amber je stala otvorenih usta, a ja sam nastavila. „George navečer. Lana O.K. sam koliko mogu bit. Anna duga priča. Amber sve znam. A tko si dovraga ti?“ obratila sam se slatkišu.
„O! Sorry! Ja sam Peter Venom Novel. Nov sam. I u Slytherinu.“
„Aha. Čujte meni baš ni do razgovora sada pa...“ rekla sam i počela se ddizat iz kreveta da se presvučem.
„Ali...“
„Anna! Poslije... Molim te!“ rekla sam odmah.
Čarolijom sam se presvukla i ostavila ih sve zbunjene. Krenula sam u sovinjak.
Znala sam što moram.
Znala sam svoj put.
Svoju budućnost.
Svoju sudbinu.
Bila sam... čudna. Samoj sebi. Podijeljena u sebi. Bila sam dobra, a zla. Voljela sam svoje prijatelje, a nisam. Georgea nisam više osjećala. Love is gone. Onaj osjećaj. Toplina. U meni kao da je ostao samo led. Nisam bila tužna, ali boljelo me. Kraj mene je prošlo nekoliko učenika. Čudno su me pogledali. Tek sam onda skužila da na jednoj nozi imam balerinku, a na drugoj tenisicu. I usto na glavu navučenu majicu bez rukava. Isti tren to sam promjenila. Nasmješila sam se u sebi. Ipak je ostalo nešto od stare mene. Kada sam došla do sovinjaka sudarila sam se s Aichom.
„Ej! Sorry!“ rekla sam, a ona me samo otrvono pogledala i otišla.
Ušla sam u sovinjak i potražila Hanu. Odmah sam ju spazila.
„Hej! Kako si? Imam nešto za poslat.“
Nježno me gricnula za prst, a ja sam dočarala papir i pero, te počela pisati:
Draga Bella!
Pomirila sam se sa sudbinom, ali molim te! U nastojanju da me zaštiti moja prijateljica May Stox bit će izbačena iz škole. Spasi je od toga. Znaš kako. Molim te! Dumbledore sve zna, a ja se mjenjam. Sada sam u Slytherinu i drugačija sam. Ne namjerno. Javit ću ti se još. Pozdravi tatu.
Tvoja kćerka,
Katie!
„Evo Hana! Bellatrix. Mojoj majci. Ne znam gdje je, ali ti ćeš je naći znam to.“ Privezala sam Hani pismo i ona je odletjela u daljinu. Daleko. Bila je slobodna. A oko mene kao da su bili nevidljivi lanci. Stezali me, gušili. Potrčala sam van. U perivoj. Bio je potpuno prazan. Nastavila sam u šumu. Željela sam se preobraziti. I jesam, ali nešto nije bilo u redu. Nisam mogla letjeti. Imala sam 4 noge. A onda sam shvatila. Pretvorila sam se u lisicu. Pojurila sam šumom. Nije mi bilo jasno. Kako? Otkud je to moguće? Vratila sam se natrag i preobrazila se u sebe. Sve se oko mene mjenjalo. Nisam znala kako ću dalje. Što moram? Znala sma cilj, ali ne i način da dođem do njega. Suze su mi kliznule niz obraz. Zašto se sad moralo sve otežat? Nadam se da će mi mama i Tomy brzo odgovorit i da će sve biti lakše. Everything's change. Difficult times are coming.
Evo! Nadam se da je u redu. Postupno ću uvest i druge likove. Ne brinite. Sutra, preksutra promjenit ću puno toga u boxu i zato vas molim da dva put dođete. I molim vas ako je ikako moguće u svojoj priči promjenite neke stvari o meni. NOVOSTI!: ja sam Slytherin, i pretvaram se u lisicu, a patronus mi je vuk.
Hvala!
