All clear, or not...
Otkamenili smo se. Trčeći smo se vratili do perivoja i otišli kraj jezera. Sjeli smo ispod velikog hrasta, Magy, Fred, May, Amber i ja.
Fred: Čekajte, dajte da sve razjasnimo! Katie možeš molim te...
Ja: O.K. – počela sam – Dakle moji roditelji su smrtonoše. Lovi ih Ministarstvo i aurori. Oni žele da im se pridružim (moji roditelji, da ne bi bilo zabune). I mama je rekla: “nisi trebala biti u Griffindoru, ali nije važno.” Šta joj to znači? -
May: Nemam blage. – rekla je i slegnula ramenima.
Magy: Ni ja, ili možda... Čekaj malo! Rekla je nije važno, kao da će se nešto mijenjati. Nije mi jasno, ali moglo bi biti nešto.
Fred: Katie, a šta će bit s tobom i Georgeom? – bojažljivo je upitao.
Ja: Ne znam. Vidjet ćemo. Šta bude bit će. Htjela bih vas zamolit. Nećete ovo nikom reć, jelda?
Amber: Ma što ti pada napamet? Naravno da nećemo.
May: Pa prijatelji smo ti.
Fred: Istina. Pomoći ćemo ti, ako bude kakvih problema. Znaš da smo uvijek uz tebe.
Nasmiješila sam se i zagrlila ih. Najednom smo začuli zvono.
May: O, ne! Moramo požurit.
Počeli smo trčat. Jedva smo stigli. Filch je taman krenuo zatvorit vrata.
“Ajde! Brže malo, brže! Derišta! I ne blatite pod...” nastavio je graktati za nama, a mi smo odjurili u Veliku dvoranu.
Kad smo ušli vidjeli smo sve na mjestima.
“Ah! Drago mi je da ste nam se pridružili. Sjednite.” Rekao je Dumbledore. “Dakle kao što sam već rekao imam nekoliko novosti za vas.” Zastao je.
“Prva je da će kod nas u školi boraviti stanovit broj aurora zbog mjere opreza. Vjerujem da svi čitate Dnevni prorok.” – tu je spustio glavu i sve nas pogledao iznad svojih naočala u obliku polumjeseca. – “Druga obavijest je da će profesora Dereka Lovejoya zamijeniti profesorica Miranda Maltis. A treća je važna za jednu učenicu, a to je... Katie Lestrange. Gospođice Lestrange zamolio bih vas da se sutra preselite u Slytherinsku društvenu prostoriju i spavaonicu. Od sutra ste Slytherin. Hvala!”
Bila sam zaprepaštena. Nije ni čudo, svi su bili. Razmišljala sam. Nije moguće da on zna za ono u šumi. U očima Fred, May, Amber i Magy vidjela sam strah, paniku, tugu. Toliko osjećaja, a tako sam se i sama osjećala. Bila sam čas sretna, čas tužna. Osjećala sam pritisak, i neko čudno olakšanje, euforiju i nostalgiju. U meni je bilo veselje, a tuga kao da je željela probiti kroz ogradu koja je bila između nje i veselja. Sudarale su se. U glavi mi je bila ludnica, eksplozija, željela sam vrištati, plakati....
“Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!”
Evo! Oprostite što posta nije bilo dugo. Ovaj je kartak, ali sad ću pisat češće i postovi će bit duži. I zamolila bih vas ostavite mi bar 1 komentar da znam da ste pročitali.
